Рођен је 1970. године у Владикавказу. У младости се бавио рвањем и другим борилачким вештинама, што је на одређени начин била и породична традиција. Његов стриц Сослан Петрович Андијев (рус. Сослан Петрович Андиев) је био двоструки олимпијски првак у рвању на играма у Монтреалу 1976. и Москви 1980. године. Сосланова браћа, Генадиј и Сергеј, такође су били успешни рвачи. На државном првенству РСФСР у рвању 1971. године су браћа Андијев заузела сва три прва места, и то Генадиј прво, Сергеј друго, а Сослан треће. На Косово и Метохију је дошао добровољно 12. априла 1999. године са мањом групом руских добровољаца, међу којима је било и нешто професионалних официра. Најпре је био ангажован при 72. специјалној бригади, али је већ 23. априла прешао као снајпериста у саставу 549. моторизоване бригаде Приштинског корпуса Војске Југославије под командом генерала Божидара Делића. Рањен је 5. маја 1999. године у селу Будаково код Суве Реке, услед чега је остао без десног ока. Медицинска помоћ му је најпре пружена у Приштини, а потом на Војномедицинској академији у Београду. Остао је 100% ратни инвалид, али се брзо вратио на Косово и Метохију.[2] Учествовао је у бици на Паштрику. По повлачењу Војске Југославије са Косова и Метохије у јуна 1999. године, остао је да живи у Србији. Преминуо је 14. марта 2021. године болници у Батајници, од последица заразе вирусом корона 19. Сахрањен је уз војне почасти 22. марта на Централном гробљу у Београду, након опела.