БЕСПЛАТНО ПСИХОЛОШКО САВЕТОВАЛИШТЕ БОРЦИМА
Rođen je 8. januara 1956. godine u selu Petrovac kod Đakovice na Kosovu i Metohiji. Potiče iz hercegovačke porodice, a njegov deda je u Prvom svetskom ratu bio mobilisan u austrougarsku vojsku i odveden na Istočni front, gde se predao ruskoj carskoj vojsci i pristupio Srpskoj dobrovoljačkoj diviziji, koja je potom prebačena na Solunski front. Zbog ovakvog ratnog angažmana, stekao je uslov da od države dobije zemlju, pa se tako sa četiri sina preselio iz Bileće 1934. godine na Kosovo i Metohiju i sa ostalim srpskim doseljenicima iz Bileće, Ljubinja, Trebinja i Nevesinja, osnovao selo Petrovac u okolini Đakovice. Selu su dali ime u čast kralja Petra I Karađorđevića. Prva četiri razreda osnovne škole je pohađao u rodnom selu, a druga četiri razreda u Đakovici. Vojnu akademiju Kopnene vojske je upisao u Beogradu, a završio u Sarajevu 1977. godine. Po završetku školovanja je kao pešadijski potporučnik raspoređen u Bileću, na prvu službu i tamo radio pri nekadašnjem nastavnom centru za obuku rezervnih oficira. U vreme raspada Jugoslavije, kao major dolazi na Dubrovačko ratište i tu ostaje od 1991. do 1992. godine. Tu je unapređen u čin potpukovnika. Potom, uz saglasnost pretpostavljene komande, odlazi dobrovoljno u Nevesinje, na mesto načelnika štaba Bilećke brigade Vojske Republike Srpske sa kojom, između ostalog, učestvuje u odbrani zavičaja svojih predaka. Prekomandovan je 1995. godine na mesto komandanta 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja se nalazila u sastavu Prištinskog korpusa Treće armije. Komandovao je brigadom za vreme rata na Kosovu i Metohiji, odnosno tokom NATO agresije 1999. godine. U sastavu njegove brigade, nalazila se i grupa ruskih dobrovoljaca, od kojih su najpoznatiji Anatolij Lebed i Albert Andijev. Po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Vojska Jugoslavije je morala da napusti Kosovo i Metohiju, pa je tako i general Delić povučen 14. juna 1999. godine. Sa brigadom je jedno vreme proveo u Leskovcu, gde je organizovana demobilizacija dobrovoljaca, rezervista i redova kojima je istekao vojni rok. Tokom petooktobarskih demonstracija 2000. godine, general Delić je bio komandant Beogradskog korpusa Vojske Jugoslavije. Od 2002. do 2005. godine se nalazio na dužnosti u Operativnoj upravi Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore. Penzionisan je 2005. godine.
У СЕЋАЊЕ НА
КОМАНДАНТА 549. МОТОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ
Генерал - мајора Божидара Делића
,, Био једном један генерал чијој храбрости је парирало само саосећање. Са непоколебљивом храброшћу је водио по косовским пољима, а његова посвећеност заштити невиних бића била је без премца. Његов утицај се проширио и ван бојног поља, јер је великодушно загрлио сву децу, остављајући неизбрисив траг у њиховим животима. Његово наслеђе траје као светионик снаге и доброчинства. "
Rođen je 8. januara 1956. godine u selu Petrovac kod Đakovice na Kosovu i Metohiji. Potiče iz hercegovačke porodice, a njegov deda je u Prvom svetskom ratu bio mobilisan u austrougarsku vojsku i odveden na Istočni front, gde se predao ruskoj carskoj vojsci i pristupio Srpskoj dobrovoljačkoj diviziji, koja je potom prebačena na Solunski front. Zbog ovakvog ratnog angažmana, stekao je uslov da od države dobije zemlju, pa se tako sa četiri sina preselio iz Bileće 1934. godine na Kosovo i Metohiju i sa ostalim srpskim doseljenicima iz Bileće, Ljubinja, Trebinja i Nevesinja, osnovao selo Petrovac u okolini Đakovice. Selu su dali ime u čast kralja Petra I Karađorđevića. Prva četiri razreda osnovne škole je pohađao u rodnom selu, a druga četiri razreda u Đakovici. Vojnu akademiju Kopnene vojske je upisao u Beogradu, a završio u Sarajevu 1977. godine. Po završetku školovanja je kao pešadijski potporučnik raspoređen u Bileću, na prvu službu i tamo radio pri nekadašnjem nastavnom centru za obuku rezervnih oficira. U vreme raspada Jugoslavije, kao major dolazi na Dubrovačko ratište i tu ostaje od 1991. do 1992. godine. Tu je unapređen u čin potpukovnika. Potom, uz saglasnost pretpostavljene komande, odlazi dobrovoljno u Nevesinje, na mesto načelnika štaba Bilećke brigade Vojske Republike Srpske sa kojom, između ostalog, učestvuje u odbrani zavičaja svojih predaka. Prekomandovan je 1995. godine na mesto komandanta 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja se nalazila u sastavu Prištinskog korpusa Treće armije. Komandovao je brigadom za vreme rata na Kosovu i Metohiji, odnosno tokom NATO agresije 1999. godine. U sastavu njegove brigade, nalazila se i grupa ruskih dobrovoljaca, od kojih su najpoznatiji Anatolij Lebed i Albert Andijev. Po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Vojska Jugoslavije je morala da napusti Kosovo i Metohiju, pa je tako i general Delić povučen 14. juna 1999. godine. Sa brigadom je jedno vreme proveo u Leskovcu, gde je organizovana demobilizacija dobrovoljaca, rezervista i redova kojima je istekao vojni rok. Tokom petooktobarskih demonstracija 2000. godine, general Delić je bio komandant Beogradskog korpusa Vojske Jugoslavije. Od 2002. do 2005. godine se nalazio na dužnosti u Operativnoj upravi Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore. Penzionisan je 2005. godine.
